Da li veštačka inteligencija sanja i kakav bi odgovor veštačke inteligencije bio na takvo pitanje korisnika. Odgovor na ovo i druga pitanja daje osmominutni film Nišlije Miloša Tasića, koji je osvojio brojne svetske nagrade, javlja Anadolu.
Prvi srbijanski film u virtuelnoj realnosti „Oneiro“ osvojio je 17 nagrada i tri nominacije na festivalima širom sveta.
Njegov autor u razgovoru sa Anadolu (AA) otkriva zašto ovaj film, nazvan po starogrčkoj reči za san, ostavlja izuzetno jak utisak na sve gledaoce, gotovo bez izuzetka.
Film govori o tome kako program veštačke inteligencije doživljava naš svet.
„Razmišljao sam - ako bi takav program u nekom trenutku postao svestan, šta bi on mislio o ljudima? I onda je scenario išao u neku crnu komediju i satiru. Gledaoca sam stavio u perspektivu veštačke inteligencije koja komunicira sa prosečnim korisnikom, što sam inače ja u filmu“, govori Miloš Tasić.
Nadrealizam i teorija sna
Scene su inspirisane nadrealizmom, a radnja teorijom sna.
„Dok sam istraživao tu temu, naišao sam na dosta paralela između toga kako u teoriji funkcionišu snovi kod ljudi i kako ti programi uče. Glavni deo filma počinje kada korisnik pita program veštačke inteligencije - da li ti sanjaš. I onda je glavna razrada filma odgovor veštačke inteligencije na to pitanje“, priča autor.
Da njegovo umetničko delo gledaoce zaista uvodi u doživljaj nalik digitalnom snu potvrdili su oni sami na premijeri održanoj krajem marta u „Centrala Hubu“ u Nišu.
„Izgledalo je kao druga stvarnost, osećala sam se kao da sam se našla usred sna ili u nekom drugom univerzumu“, rekla je Irina iz Rusije, koja je na premijeri „Oneira“ prvi put gledala VR film.
Osećaj imersije, koja se opisuje kao mentalno ili fizičko utapanje i uronjavanje u neki medijski sadržaj, upravo je ono što je Miloš želeo svojim delom da postigne. Posle izrade tri kratkometražna „tradicionalna“ filma, potražio je način da gledaoce udubi jače u priču i pronašao ga u tehnologiji virtuelne realnosti. Koliko je sve to bilo zahtevno?
„Pošto sam ceo film, od početka do kraja, uradio potpuno sam, moram da priznam da je bilo baš, baš izazovno. U tradicionalnom filmu vidimo samo jedan deo kadra koji je usmeren, a ovde se radi cela površina od 360 stepeni i samim tim je rezolucija 32 puta veća od običnog filma. Pritom, razlikuje se stil režije“, objašnjava Miloš.
Kako se ovakvi filmovi izrađuju, učio je u hodu.
"Try and error"
„Nema dokumentacije, nema kurseva gde to može da se nauči i onda je taj proces bio takozvani “try and error” - pokušaj, neuspeh, pa onda ispočetka, dok nisam našao pravi način. Izrada je trajala jako dugo, preko dve godine. Pre nekoliko godina, kada sam počeo da radim na filmu, tehnologija je bila takva da je proces pretvaranja projekta u video format zahtevao oko godinu i po. I onda je godinu i po dana meni računar morao da bude konstantno upaljen da bi se taj proces završio. Čak je u međuvremenu, od početka do kraja izrade filma, nastala skroz nova tehnologija koja to može mnogo brže i lakše da izvede“, govori autor filma.
Od početka 2024. godine, kada je „Oneiro“ završen, nagrade za najbolji virtuelni film osvojene su u Italiji, Americi, Japanu, Kanadi, Australiji, Španiji, Švajcarskoj, Grčkoj... Festivalska promocija još nije završena.
„Do sada je prošao nastup na preko 30 festivala širom sveta. Biće na još nekoliko, ali meni je sad, lično, cilj da što većem broju ljudi dozvolim da gledaju film besplatno“, kaže Miloš.
Zato je u Nišu organizovao besplatnu premijeru, koja se inače potpuno razlikuje od premijere klasičnog filma u bioskopskoj sali na platnu. Svaki gledalac čekao je svoj red da film pogleda samostalno, pomoću VR uređaja. Film traje 8 minuta jer VR tehnologija još ne podržava duge formate.
Miloš Tasić je rođen 1988. godine u Nišu, a posle osnovnih studija primenjene umetnosti u Nišu diplomirao je na master studijama filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramske umetnosti Univerziteta u Beogradu. Tokom jedanaestogodišnjeg bavljenja produkcijom i animacijom, osvojio je ukupno 21 nagradu na festivalima širom sveta.
